Piše: J.O.Hrvatin
Veprinac 1. maja 2003. – čovik zas hrbalju u ruke, zgleda kot da gre pobirat šparoge, stoji, muči i čita ča piše na spomenik palin borcon i žrtvan fašizma, za tin se pokloni. Ubrne se, poznamo se. “Je ki vaš ovde?” ga pitan. “Ne, lego san ćutil da su zavredili da njin se poklonin.”
Bravo šinjor Vlado.
Učka 11.maja 2003. – slavilo se je preformiranje brigade “Vladimir Gortan ” – Prva konferencija USAOH* za Istru i Rijeku. Ljudi zas sih kraji, najveć Istrijani i Primorci, ma i Talijani i Slovenci. Dičica i matere, none i nonići. Sakih par minut pljeskaju, nijedan ne zazija, ne rasaja, ljudi ćutiju ponos i da se je prišlo z gušton, da antifašizam ni prazna beseda. Zapjevala se je “Lijepa naša” o ljubavi prema soji domovini i “Krasna zemlja Istro mila, dome roda hrvatskog.”
Već kada je jedan visok čovik z ramoniku u ruke prišal pred zbor se je vidilo da će se skup bit niča posebnega. Pljesak prvo najave i potlje kantanja je dobil skupni zbor “Lino Mariani, Pula, Leprinac i DVD Opatija “, aš da je to pjesma onda mladega partizana “Marš Istarske brigade”. Zboron je ravnal autor muzike, uni visok čovik z ramoniku Nello Milotti. Malo ubrnjen zboru, pa h nan, publiki. Ni njin rabil mikrofon, aš se je kantalo zas srcon, ženske i muški. Velik i dug pljesak nagrada je sin zborovođon – Milottiju, Mulcu, Denisjuku.
Još pjesma – spomin na brigadu talijanskih i hrvackih ljudi “Pino Budicin “, da se ne pozabi na fratellanzu – convivenzu i antifašizam, aš da će to Evropa pripoznat. Ne moren reć nič proti, to je naša stvar, naša budućnost.
Slikal san za spomin.
*Ujedinjeni savez antifašističke omladine Hrvatske (USAOH) P.S. Svetozar Vučinić je potlje kapitulacije Italije prišal z zarobljeništva. Našal je vezu za nać partizane i šal u Klanu. U Pasjak je stupil na jedan kamik i govoril o borbi proti okupatori. Organiziral je skupa z nekoliko Paščani partizansku akciju na kamion z Nimci ki je pasival po cesti poli Gradine Pasjak. Vučiniću je spomenik prvo sela Mala Učka. (Izvor o Svetozaru Vučiniću: Zapis iz knjige Naši ljudi i navade, svjedočenje prof. Sergija Turka). Sergije Turk je bil, uz Brankota Prebilića, 1944. partizanski učitelj u Pasjak, a skupa z ženu jeno vrime učitelj u Matulje.
