Prvu korizmenu sredu zovu va Kastafšćine “Prva sreda” ale “Popelnica”. Stari judi se redu na Prvu sredu jutro va crekav popelit, pak zato i zovu taj dan Popelnica.
Na Prvu sredu j’užanca presnac, a za vas svet ne bi bil prvo nijedan niš mrsnega v usta stavil. Za obed se ji prežgana juha i bakalar z palentun. Ženske su pošadu od mrsa čisto operu i si stoli i su kuću ožule, da ni nigdere ni zadelka kakove maći ni traki od mrsa.
Na Prvu sredu su još feštari skupa pak sopu i kantaju. Lego, ni oni ne mrse. Oštar njin z obed parića prežganu juhu, fritaju od jaj, ka su još od pusta ustala, a ka su nabrali na Pusni pundejak, i bakalar z palentun. Ni najsuperbeji mladić feštar ne bi bil nekada niš mrsnega v usta stavil.
Za polnen na Prvu sredu so selo oživeje. Feštari va koleh voze Pusta i plaču za njin. Na sred sela ga najzad na smrt odsude, aš je za sen devertimenton čudo zla storil va so pusno vreme. Najzada Pusta zakopaju va jenoj škaje, ka se zove Repišća, ale ga pak na sred sela na Brege važgu. Pul tega j’ so selo na kupe.