Piše: J.O.Hrvatin
Mlado leto je, proljeće, spomlad. Čekaju nas rožice sih sort i kolori po karunah. Većina su
ljekovite, tako i pavenka plavih rožic slikana poli Cari u Kastavsku goru. Još njoj reču
zimzelen.
Ljekovita je i meni posebno draga borač prelipih plavih rožic. Da jih ne uvredin, se
su prelipe. Peruniki kakove je već po vrtih rečemo noži, a na sliku je divja.
Od žutih ću spomenit ljekovit jaglac dugih nog, diši kot limon, a za čaj su mi rožice i list,
more se i koren, ma ga ne dan, pa će rast i drugo leto. Bral san jih na karunu okoli sela Mala
Učka, a i okoli Žejan i Mun. Zadnja žuta na sliku je žuti naprstak-digitalis lutea, takove i one
grimizne je rada opišivala Agatha Christie, a razokril inspektor Poirot. Rasla je blizu njive
Sela ne dugo ud Kastva.
Ovde je i slika divjih garofulići ke rada ubajdu matulji.
Ljiljani su tudi retki, a kada se zagleda slika se rabi domislit urednice Škabelina (ljiljan-
Ljerka).
Pred kraj su božuri, livadne lipotice Mun i Žejan, kadi ni zarašćeno tamo su oni. Tamo se je i
za nahodit, zdola Žejan i Mun se do dna do ruba šume proti višin goran proti Lanišću (Kozara,
Oblačnica).
