Piše: Sonja Vlah – Penzići Matulji
More se reć da sedandeseteh let XX. stoljeća ni bilo ženske ka ni štikala Wiehlerov goblen. Nisu se štikale ma bilo ih je puno ke su, a i muškeh je bilo. Kada smo čuli da va Munah Marica Kuharić ima ča pokazat, smo poželeli storit izložbu pul Matuj, va galerije Likovna poneštrica. To smo storili sredu 19.4.2023. od desete uri do polna, samo subotu i nedeju ne.
Rabilo je puno telefonirat ma si kot da su komać čekali ča prnest i pokazat.
Goblene se je moglo kupit va bivšoj “Partizanke” (sadašnja “Ana”), tamo su bili i konci velik izbor. Konci se je kupovalo i va Italije, Njemačkoj i Austrije, kade je ki kega imel.
Ovde su komentari publike ka je za sedan dan, koliko je izložba durala, neš napisala va bilježnicu od uspomen.
„Svaka čast osobama koje cijene nečiji trud. Vrlo lijepo da se prikažu i da ostanu u sjećanju gobleni koje su izradili naši ljudi iz okruženja općine Matulji – zahvalna sam svima“. Marija Kuharić
„Gobleni! Gobleni mojo omiljeno delo. Gledajuć ovu lepotu srce mi je puno sreće i veselja kako kad san ih delala. Velo hvala sen onen ke su to osmislile i postavile ovako hvalevrednu izložbu“. Bruna Šeškar
Gospa Bruna je povedela da je suseda imela makinu za šit pa da je šila š njun, pokle se je navadila i plest i ne zna broj maj ke je oplela, a za ča zaslužit je krpala i kalceti.
Po makinu za šit je šla va Trst pa je šila je i dece matujskoj kuti za va školu.
I soju decu je navadila štikat gobleni, samo ča su to bili nacrtani. Tako su i jedan i drugi va matujskoj škole na sate domaćinstva storili soj goblen, jedan Konji, a drugi Zima.
Zavin štikaneh su bili i gobleni delani z vunun. Wiehlerovi gobleni je kupovala pul Ičić od gospe Mogin, a ta gospa je prodavala i konci.
Gobleni treba volet, bit smiren, pedantan, i imet puno vremena, pa se je za jenega finit zgubilo i po tri leta. Pozabi se na se brige, va ten je sa ljubav prema goblenu.
Izložbu su prišle videt tri teti z dečicun z vrtića, jeno dvanajst njih. Kada smo jih pitali da pokažu ča njin se najviše dopade, jeni su pokazali mačkice, jeni pasića, pa konji na pojile i se neš. Tako su saki zibirali neš drugo, a tako i je, si gobleni su najlepši. A jedan je rekal da i njigova nona jima doma jušto takov kakovega je pokazal.
Tete su napisale: „Dragi naši penzići, svaka Van čast na ideji i na sen dele. Pokažite se ča morete da mlaja generacija zna za to. Hvala Van“. Dječji vrtić Matulji. Malo za njimi je prišla i njiha ravnateljica Emina.
Još malo ča je napišeno: „Prekrasni gobleni za pohvalu – podsjećanje na moju mladost“. Ana Kantarević
„Prije svega oduševljena sam idejom za ovu izložbu i očarana ljepotom goblena“. Radetić Vojka
„Izložba je zelo lepa, me veseli da so ble nekdaj ženske tako pridne, če ravno im ni bilo tako lepo življenje“. Zora Boroša rojena Hrvatin na Pavlici, Slovenija.
„Z Lovrana va matujsku poneštricu, a z poneštrice doma zadovojna“. Silvana Milotić i Cvjetana Miletić
„Super, pun pogodak imaju se čime i pohvaliti naši penzioneri. Pohvale!“
„Ovi gobleni otvaraju uspomene…o tempora o mores. Komplimenti za strpljenje i ljepotu za oči.“ Sonja M.
Vlasniki gobleni su: Mira Cergonja, Marija Kuharić, Enica Mićić, Vanda Miskoria, Iride Novak, Adriana Peloza, Vesna Perožić, Vojka Radetić, Marija Stanić, Sonja Stanić, Lorka Surina, Davorka Sušanj, Bruna Šeškar, Luciana Uremović, Katarina Zatković, Nerina Mohorovičić, Vojmir Zmaila i Milivoj Šepić. Za kraj vredi posebno pohvalit trud Mirjane Perić ka je, zavin gobleni, izložila sliku storenu po motivu Posljednje večere, a namesto štikanja slagala perlice.
Hvala sakemu posebe za posujeno.