Z knjige “Va kotliće zmešano” Jelke Žilić
Ovo jilo kuhalo se va našoj kuće saki pundejak, aš se j’ onda prala bela roba. “Kakove to ima veze” – rekli bite. Ima, ima. Na šparhete je moralo bit mesta za veli lonac va ken se opkuhevala bela roba, pa je za obed moralo bit malo mesta i skoro pa nikakovega dela.
Drage moje moderne ženske, lahko je danas. Makina pere.
Ma onputa se je pralo, pa skoro do zapolne. I ja mislin da je najveći izum pasanega stoljeća bila makina za robu prat. Se bin dala z kuće ma makinu ne. Ki izumi – avioni, tenkovi, torpeda, kontracepcija, seksualna revolucija, laptopi, topi i kompjuteri. Se je nadmašila makina za robu prat. Najboje znaju to još one žive ženske ke su se naprale plen, lancuni i trliži kad je bila leh samo “Ženska hvala” i “Radion” za kega su govorili – “Radion pere sam”.
Kamo san ovo zakramala. A poneslo me.
Ča ćemo ono kuhat – ješmik.
Prvi dan stavimo va lonac močit:
- za sakega člana familije dobru pest fažola i ješmika (proberimo fažol da nan ne ostane kakova smeta)
- namočimo i suho meso (rebra, nogice….)
- drugi dan odlejmo onu vodu va koj se močil ješmik, fažol i suho meso
- se skupa stavimo kuhat va dosta mrezle vode z par olupjeneh kompiri.
Storimo pešt od 10 deki pancete, dosta petrsina i četiri do pet režnjići česna. Se to dobro speštajmo z velen nožen tako da bude kot jena masa ka je i dobro namazana na kruhe. Stavimo to va lonac z ješmikon i gotovo. Neka pomalo kuha (NE MEŠAT) dok nisu i ješmik, fažol i konpir kuhani. Kombasice stavimo kuhat pred kraj. Obed moremo dopunit z par palačinki pa te si bit kuntenti.
Čula san svojni ovistu:
Mate je prišal na obed i kad je pojil, je rekal:
– Marijo, ča ni nikakovega mesa? A i ješmik je imel neki čudan dih.
-A ni, Mate moj, rekla je Marija. – Nisan imela niš za va ješmik, pa san stavila kuhat nogu od komodina.